26.07.2010. | 23:07

‘ROĐENI KOCKAR’ DAO ISPOVIJEST ‘SLOBODNOJ DALMACIJI’

KOCKANJE ŽIVOTOM Ovisnik: Oduzeli su mi ženu, dijete i imovinu!

Radio sam u inozemstvu  i došao sam s 15 tisuća eura u džepu avionom u Zagreb, a moja mlada je čekala u Trogiru. I na aerodromu sam spiskao svu tu lovu na aparatima. Ipak, udala se za mene, ali na kraju me ipak ostavila...

PIŠE EDA VUJEVIĆ

Kad pomisliš da nešto znaš o ovisnostima, život se pobrine da ti kaže – pih, nemaš pojma. Pogni glavu i uči novo gradivo. Moje novo, tek načeto gradivo, zove se kocka. Je li kocka ovisnost? Neki kažu jest, neki kažu nije, a kako je u životu sve relativno, put stvarne priče čini se kao najmanje pogrešan put.

Ma kakva ovisnost – kaže čovjek koji je izabrao da ga predstavim kao Ivana (“Ivan, to mi se ime uvijek sviđalo”, rekao je kroz smijeh...) i koji mi je ispričao tu stvarnu priču, svoju priču. Sad je sve ovisnost, to je neka moda, meni se čini – kaže ovaj 40-godišnji Splićanin koji sam za sebe kaže da je vjerojatno rođen kao kockar.

– Evo sam u novinama pročitao i najnoviju izmišljotinu, ovisnost o seksu. Ma dajte, pa to su zbilja budalaštine. Time se samo umanjuje ozbiljnost priče o pravim ovisnicima, narkomanima i alkoholičarima. Valjda to nekome tako odgovara.

Nisam ovisnik, ali...

Ivan se ne smatra ovisnikom, ali priznaje da ima veliki problem. Do sada je, kaže, spiskao oko 120 tisuća eura svoje i obiteljske imovine, a kocka, na razne načine, od djetinjstva.

- Kockao sam u svašta – kaže – u franje, u sličice, u sve ono što sam tada imao, a nisam imao ništa više nego druga djeca. Poslije sam kockao u novac, ali... Sve je bila šala dok nisam “otkrio” poker-aparate. Poker-aparati su moja pokora. Ni karte, ni rulet, ni kladionice... Samo poker-aparati. Pitao sam jednog psihijatra, dok sam imao iluziju kako će mi medicina pomoći, da mi to pokuša pojasniti. Nije mu baš uspjelo.

- Znate kako je to bilo? – nastavlja s osmijehom, nimalo nalik “pravim ovisnicima” koje sam upoznavala.

– Prije devet godina sam se oženio. Tad sam radio u inozemstvu i došao sam s 15 tisuća eura u džepu avionom u Zagreb, a moja mlada je čekala u Trogiru. I na aerodromu sam spiskao svu tu lovu na aparatima. Svu! Možete li zamisliti kakva je bila reakcija moje djevojke? Naravno da ne možete. Ipak, udala se za mene, a troškove pira smo pokrili posudbom... I da, sve sam vratio. Do zadnje lipe. Ali, tad je svima, a i meni, postalo jasno da imam problem, velik problem. I da sam ja drugima problem.

Hrčak na kolu

- Život kockara je - kaže Ivan - kao život hrčka na kolu. Trčiš, stalno trčiš, ali ostaješ u mjestu. Kad namiriš jedan dug, stvoriš drugi, pa opet sve ispočetka.

- Na sreću - kaže on - nisam nikad posudio novac od krivih ljudi. Zato sam još i živ i zdrav, nitko mi nije smrskao koljeno bejzol palicom...

No koje je zadovoljstvo? U čemu je “kvaka”?

- Nema kvake – kaže mirno moj sugovornik.

– Rodiš se takav. Netko je pijančina, netko kurvar, netko cicija... Ja sam kockar. I to je tako. To sam ja. Problem je u tome što čovjek ne može biti to što jest, a da pritom ne pravi golemu štetu. Pazite, u mome životu ima sramnih epizoda... Prokockao sam novac koji je bio ostavljen za dijete, moje dijete. Žena je bila u rodilištu, novac je bio u ormaru. Trebali smo, sestra i ja, kupiti sve šta treba za dočekati dijete kad se rodi. I taj sam novac prokockao. Prokockao sam konačno i svoj brak jer, iskreno, moja je žena bila posve u pravu kad me izbacila iz stana. Potpuno u pravu. Rekla je: “Ja tebe volim, ali više s tobom živjeti neću.” U pravu je.

Ivan u Splitu sudjeluje u klubu anonimnih kockara, priključio se neformalnoj skupini ljudi s istom mukom.

- Nekako je lakše - kaže.

- Ne moramo jedan drugome ništa pojašnjavati.

Jedino je bitno jesi li “kleka” ili se još držiš dalje od kocke. Ali kakvo je to zadovoljstvo, u čemu je “kvaka”?

- Vi baš uporni – smije se. Zamisli se duboko, a oči mu omekšaju dok traži prave riječi.

– Kad kockam... Ja sam tad sav koncentriran na to, sav sam u tome... Ne znam, možda se tako osjeća netko tko strastveno voli glazbu... To te obuzme i ništa drugo ne postoji... A ljudi krivo misle da je u pitanju žudnja za novcima. Ne. To uopće nema veze sa željom da zaradim. Možda upravo suprotno... Da, možda baš suprotno. Jer, fakat, nikad nisi na dobitku dulje od dva dana. A dobitak, i on je investicija za novi gubitak. Sad živi tako da ne upravlja svojim novcem. Zaposlen je, ništa fensi-šmensi (“nemojte pisati o tome...”), a plaću prediže sestra. Svoje dnevne potrebe za novcem je limitirao na 50 kuna. Cigarete, kava, novine. I točka!

Sestra - računovođa

- Sestra mi daje novac ujutro kao malom ditetu, razumijete – kaže Ivan.

 Jedino tako uspijevam ne praviti štetu. Jest malo blesavo, ali bolje se nismo dosjetili. Bio sam kod tog psihijatra, znate... I tako, sluša on mene, sluša... I veli: Vi ste kockar. E? I? Pa znam da sam kockar, za Boga miloga, nisam debilan da to ne znam. I pitam ja njega da kako mi može pomoći, a on kaže: “Nikako, niste vi bolesni, samo imate problem.”

Jebiga, pardon, gospođo, ali kako drukčije to reći... To da imam problem, to znam i ja, ne treba mi doktor za to.

‘Nema ovisnika o kocki’ Na Klinici za psihijatriju splitskog KBC-a nisu do sada imali ni jednog pacijenta kojeg su morali hospitalno liječiti od „ovisnosti o kocki“. - Ovisnost o kocki je službeno priznata i neki je moji kolege liječe. No, ja smatram da je prije u pitanju „modni trend“ nego stvarna bolest. Ovisnost o kocki, kao i svaka ovisnost u podlozi zapravo ima neki drugi poremećaj koji je potrebno liječiti. Moji kolege i ja imali smo takvih ambulantnih pacijenata, no tu nije bio slučaj ovisnosti o kocki nego o nečem sasvim drugom - kazuje prof. Goran Dodig, predstojnik Klinike za psihijatriju KBC-a Split. Ovisnost o kocki, prema mišljenju prof. Dodiga, nije bolest, nego stil života na koji netko sam pristaje. - Zanimljivo je kako se nitko o ovisnosti o kocki ne liječi kada dobije ili kada dobiva. Svi se dolaze liječiti kada izgube velike količine novca ili izgube svu imovinu. Ja još nikada nisam čuo da se netko liječio od ovisnosti o kocki kada je dobivao. Ujedno ne znam da se neki svjetski miljarder liječio od kockarske ovisnosti. Naravno da se nije liječio jer njemu nije problem izgubiti, recimo, na ruletu veće novčane iznose. Njima je to igra. Kod naših ljudi je u podsvijesti želja da što više zarade u što kraćem roku. Želja za kockanjem je stil života, a ne bolest. Kada takav ovisnik izgubi sve što ima, onda odlučuje postati „malo lud“. Digne se cijela obitelj na noge i svi traže izlaz iz te situacije. Dok je dobivao, svi su ga tapšali, a sada kada gubi, svi kažu da je psihijatrijski bolesnik. Takvi se ljudi ne trebaju liječiti od kocke, nego moraju mijenjati životnu filozofiju - kazuje prof. Dodig. IVICA MARKOVIĆ

U Splitu poker možete igrati čak u 18 klubova Posljedice ekonomske krize pogodile su i salone za igre na sreću. Unatoč lošim prognozama za kockarsku industriju, doima se kako automat-klubovi diljem Splitsko-dalmatinske županije još uvijek nekako odolijevaju iako su, po svemu sudeći, zbog reduciranog kockanja „na izdisaju“. Prema podacima Porezne uprave Ministarstva financija, u Splitsko-dalmatinskoj županiji posluje 28 automat-klubova i jedan kasino. Od toga je u Splitu smješteno 18 automat-klubova. Dok globalna ekonomska kriza prazni novčanike, predsjednik Hrvatske udruge automat-klubova (HUAK) Zoran Dimov tvrdi da je situacija na tržištu i za njih katastrofalna: - Sa svih strana nam pristižu informacije da se sve gasi, čini se da je tendencija pada prometa nekih 30 posto. Nažalost, nemamo potpuni uvid u stanje jer naši članovi čine 90 posto prisutnih na tržištu. Sveopća je depresija, a trendovi su negativni dijelom zbog krize – banke su povukle novac - dijelom zbog zabrane pušenja, ali i zbog nelojalne konkurencije po određenim klubovima i kafićima – kazuje nam Dimov. Vrata automat-klubova su za klijentelu otvorena neprekidno iako preko dana zjape prazni, a popunjavaju se tek oko 18 sati. Vrlo je teško tipizirati osobe koje u njih zalaze, ima ih iz svih slojeva društva, različitog stupnja obrazovanja i različititih profesija, no i dalje su muškarci prisutniji, i to oni u dobi od 30 do 50 godina. Dok su oni uglavnom strastveni igrači, pomamljeni lakom zaradom, ženama je to i dalje manje-više zabava ili puka znatiželja. Djelatnik jednog splitskog automat-kluba nam kazuje da su njihovi klijenti uglavnom stalni i da rijetko dolaze nova, znatiželjna lica:  - Među stalnim gostima imamo nekoliko žena, uglavnom u dobi od oko 50 godina. Povremeno se pojave mladci od jedva 20-ak godina, al’ to je za njih samo zabava – kazuje nam sugovornik i otkriva kako je posljednji značajniji dobitak isplaćen prije gotovo pola godine u iznosu od 100.000 kuna. Muškarac koji je bio sretne ruke ubrzo se vratio i nastavio osvojeni novac vraćati natrag u aparat. ANDREA KUZMIĆ

Pad prometa Priređivači igara na sreću dužni su plaćati naknade u korist državnog proračuna. U kasinima se plaća mjesečna koncesijska naknada u visini od 15 posto od osnovice za obračun naknade koju čini zbroj dnevnih obračuna svih stolova i zbroj dnevnih obračuna svih automata. U automat-klubovima koncesionari plaćaju mjesečnu naknadu u iznosu od 25 posto od osnovice za obračun naknade koju čini zbroj dnevnih obračuna svih istovrsnih automata za igre na sreću. S osnova mjesečnih naknada, državni proračun je prošle godine od kasina uprihodio 45.122.369,00 kuna, dok je 208.598.101,00 kuna pristiglo od blagajni automat-klubova. Pad prometa je evidentan u odnosu na prethodnu godinu kada su naknade od kasina iznosile 52.145.588,00 a od automat-klubova 243.061.797,00 kuna. A. KUZMIĆ

Većina kompulzivnih kockara odgovara sa ‘da’ najmanje na sedam od ovih pitanja Jeste li ikada izgubili radno ili školsko vrijeme zbog kocke? Čini li kockanje ikada Vaš obiteljeski život nesretnim? Utječe li kockanje na Vašu reputaciju? Osjećate li grižnju savjesti nakon kockanja? Jeste li ikada kockali kako biste nabavili novac za plaćanje računa? Je li kockanje uzrokovalo smanjenje Vaših ambicija ili efikasnosti? Jeste li nakon gubitka osjećali da se morate što prije vratiti kako biste možda osvojili izgubljeni novac? Nakon pobjede, imate li čvrstu potrebu za osvajanjem još većeg dobitka? Kockate li dok ne izgubite i posljednji novčić? Jeste li posuđivali novac za kockanje? Jeste li kockanjem financirali nešto? Oklijevate li koristiti “kockarski novac” za normalne troškove? Smanjuje li kockanje brigu ili čini dobrobit za Vas ili Vašu obitelj? Jeste li ikada kockali duže nego što ste planirali? Je li Vam kockanje bijeg od briga? Jeste li pokušali ili planirali neki ilegalni akt kako biste financirali kockanje? Uzrokuje li Vam kockanje poremećaje spavanja? Doživljavate li svađe ili frustracije zbog svoje potrebe za kockanjem? Imate li potrebu slaviti ‘dobru sreću’? Jeste li imali plan o suicidu zbog ‘kocke’?

26.07.2010. | 23:07

‘ROĐENI KOCKAR’ DAO ISPOVIJEST ‘SLOBODNOJ DALMACIJI’

KOCKANJE ŽIVOTOM Ovisnik: Oduzeli su mi ženu, dijete i imovinu!

Radio sam u inozemstvu  i došao sam s 15 tisuća eura u džepu avionom u Zagreb, a moja mlada je čekala u Trogiru. I na aerodromu sam spiskao svu tu lovu na aparatima. Ipak, udala se za mene, ali na kraju me ipak ostavila...

PIŠE EDA VUJEVIĆ

Kad pomisliš da nešto znaš o ovisnostima, život se pobrine da ti kaže – pih, nemaš pojma. Pogni glavu i uči novo gradivo. Moje novo, tek načeto gradivo, zove se kocka. Je li kocka ovisnost? Neki kažu jest, neki kažu nije, a kako je u životu sve relativno, put stvarne priče čini se kao najmanje pogrešan put.

Ma kakva ovisnost – kaže čovjek koji je izabrao da ga predstavim kao Ivana (“Ivan, to mi se ime uvijek sviđalo”, rekao je kroz smijeh...) i koji mi je ispričao tu stvarnu priču, svoju priču. Sad je sve ovisnost, to je neka moda, meni se čini – kaže ovaj 40-godišnji Splićanin koji sam za sebe kaže da je vjerojatno rođen kao kockar.

– Evo sam u novinama pročitao i najnoviju izmišljotinu, ovisnost o seksu. Ma dajte, pa to su zbilja budalaštine. Time se samo umanjuje ozbiljnost priče o pravim ovisnicima, narkomanima i alkoholičarima. Valjda to nekome tako odgovara.

Nisam ovisnik, ali...

Ivan se ne smatra ovisnikom, ali priznaje da ima veliki problem. Do sada je, kaže, spiskao oko 120 tisuća eura svoje i obiteljske imovine, a kocka, na razne načine, od djetinjstva.

- Kockao sam u svašta – kaže – u franje, u sličice, u sve ono što sam tada imao, a nisam imao ništa više nego druga djeca. Poslije sam kockao u novac, ali... Sve je bila šala dok nisam “otkrio” poker-aparate. Poker-aparati su moja pokora. Ni karte, ni rulet, ni kladionice... Samo poker-aparati. Pitao sam jednog psihijatra, dok sam imao iluziju kako će mi medicina pomoći, da mi to pokuša pojasniti. Nije mu baš uspjelo.

- Znate kako je to bilo? – nastavlja s osmijehom, nimalo nalik “pravim ovisnicima” koje sam upoznavala.

– Prije devet godina sam se oženio. Tad sam radio u inozemstvu i došao sam s 15 tisuća eura u džepu avionom u Zagreb, a moja mlada je čekala u Trogiru. I na aerodromu sam spiskao svu tu lovu na aparatima. Svu! Možete li zamisliti kakva je bila reakcija moje djevojke? Naravno da ne možete. Ipak, udala se za mene, a troškove pira smo pokrili posudbom... I da, sve sam vratio. Do zadnje lipe. Ali, tad je svima, a i meni, postalo jasno da imam problem, velik problem. I da sam ja drugima problem.

Hrčak na kolu

- Život kockara je - kaže Ivan - kao život hrčka na kolu. Trčiš, stalno trčiš, ali ostaješ u mjestu. Kad namiriš jedan dug, stvoriš drugi, pa opet sve ispočetka.

- Na sreću - kaže on - nisam nikad posudio novac od krivih ljudi. Zato sam još i živ i zdrav, nitko mi nije smrskao koljeno bejzol palicom...

No koje je zadovoljstvo? U čemu je “kvaka”?

- Nema kvake – kaže mirno moj sugovornik.

– Rodiš se takav. Netko je pijančina, netko kurvar, netko cicija... Ja sam kockar. I to je tako. To sam ja. Problem je u tome što čovjek ne može biti to što jest, a da pritom ne pravi golemu štetu. Pazite, u mome životu ima sramnih epizoda... Prokockao sam novac koji je bio ostavljen za dijete, moje dijete. Žena je bila u rodilištu, novac je bio u ormaru. Trebali smo, sestra i ja, kupiti sve šta treba za dočekati dijete kad se rodi. I taj sam novac prokockao. Prokockao sam konačno i svoj brak jer, iskreno, moja je žena bila posve u pravu kad me izbacila iz stana. Potpuno u pravu. Rekla je: “Ja tebe volim, ali više s tobom živjeti neću.” U pravu je.

Ivan u Splitu sudjeluje u klubu anonimnih kockara, priključio se neformalnoj skupini ljudi s istom mukom.

- Nekako je lakše - kaže.

- Ne moramo jedan drugome ništa pojašnjavati.

Jedino je bitno jesi li “kleka” ili se još držiš dalje od kocke. Ali kakvo je to zadovoljstvo, u čemu je “kvaka”?

- Vi baš uporni – smije se. Zamisli se duboko, a oči mu omekšaju dok traži prave riječi.

– Kad kockam... Ja sam tad sav koncentriran na to, sav sam u tome... Ne znam, možda se tako osjeća netko tko strastveno voli glazbu... To te obuzme i ništa drugo ne postoji... A ljudi krivo misle da je u pitanju žudnja za novcima. Ne. To uopće nema veze sa željom da zaradim. Možda upravo suprotno... Da, možda baš suprotno. Jer, fakat, nikad nisi na dobitku dulje od dva dana. A dobitak, i on je investicija za novi gubitak. Sad živi tako da ne upravlja svojim novcem. Zaposlen je, ništa fensi-šmensi (“nemojte pisati o tome...”), a plaću prediže sestra. Svoje dnevne potrebe za novcem je limitirao na 50 kuna. Cigarete, kava, novine. I točka!

Sestra - računovođa

- Sestra mi daje novac ujutro kao malom ditetu, razumijete – kaže Ivan.

 Jedino tako uspijevam ne praviti štetu. Jest malo blesavo, ali bolje se nismo dosjetili. Bio sam kod tog psihijatra, znate... I tako, sluša on mene, sluša... I veli: Vi ste kockar. E? I? Pa znam da sam kockar, za Boga miloga, nisam debilan da to ne znam. I pitam ja njega da kako mi može pomoći, a on kaže: “Nikako, niste vi bolesni, samo imate problem.”

Jebiga, pardon, gospođo, ali kako drukčije to reći... To da imam problem, to znam i ja, ne treba mi doktor za to.

‘Nema ovisnika o kocki’ Na Klinici za psihijatriju splitskog KBC-a nisu do sada imali ni jednog pacijenta kojeg su morali hospitalno liječiti od „ovisnosti o kocki“. - Ovisnost o kocki je službeno priznata i neki je moji kolege liječe. No, ja smatram da je prije u pitanju „modni trend“ nego stvarna bolest. Ovisnost o kocki, kao i svaka ovisnost u podlozi zapravo ima neki drugi poremećaj koji je potrebno liječiti. Moji kolege i ja imali smo takvih ambulantnih pacijenata, no tu nije bio slučaj ovisnosti o kocki nego o nečem sasvim drugom - kazuje prof. Goran Dodig, predstojnik Klinike za psihijatriju KBC-a Split. Ovisnost o kocki, prema mišljenju prof. Dodiga, nije bolest, nego stil života na koji netko sam pristaje. - Zanimljivo je kako se nitko o ovisnosti o kocki ne liječi kada dobije ili kada dobiva. Svi se dolaze liječiti kada izgube velike količine novca ili izgube svu imovinu. Ja još nikada nisam čuo da se netko liječio od ovisnosti o kocki kada je dobivao. Ujedno ne znam da se neki svjetski miljarder liječio od kockarske ovisnosti. Naravno da se nije liječio jer njemu nije problem izgubiti, recimo, na ruletu veće novčane iznose. Njima je to igra. Kod naših ljudi je u podsvijesti želja da što više zarade u što kraćem roku. Želja za kockanjem je stil života, a ne bolest. Kada takav ovisnik izgubi sve što ima, onda odlučuje postati „malo lud“. Digne se cijela obitelj na noge i svi traže izlaz iz te situacije. Dok je dobivao, svi su ga tapšali, a sada kada gubi, svi kažu da je psihijatrijski bolesnik. Takvi se ljudi ne trebaju liječiti od kocke, nego moraju mijenjati životnu filozofiju - kazuje prof. Dodig. IVICA MARKOVIĆ

U Splitu poker možete igrati čak u 18 klubova Posljedice ekonomske krize pogodile su i salone za igre na sreću. Unatoč lošim prognozama za kockarsku industriju, doima se kako automat-klubovi diljem Splitsko-dalmatinske županije još uvijek nekako odolijevaju iako su, po svemu sudeći, zbog reduciranog kockanja „na izdisaju“. Prema podacima Porezne uprave Ministarstva financija, u Splitsko-dalmatinskoj županiji posluje 28 automat-klubova i jedan kasino. Od toga je u Splitu smješteno 18 automat-klubova. Dok globalna ekonomska kriza prazni novčanike, predsjednik Hrvatske udruge automat-klubova (HUAK) Zoran Dimov tvrdi da je situacija na tržištu i za njih katastrofalna: - Sa svih strana nam pristižu informacije da se sve gasi, čini se da je tendencija pada prometa nekih 30 posto. Nažalost, nemamo potpuni uvid u stanje jer naši članovi čine 90 posto prisutnih na tržištu. Sveopća je depresija, a trendovi su negativni dijelom zbog krize – banke su povukle novac - dijelom zbog zabrane pušenja, ali i zbog nelojalne konkurencije po određenim klubovima i kafićima – kazuje nam Dimov. Vrata automat-klubova su za klijentelu otvorena neprekidno iako preko dana zjape prazni, a popunjavaju se tek oko 18 sati. Vrlo je teško tipizirati osobe koje u njih zalaze, ima ih iz svih slojeva društva, različitog stupnja obrazovanja i različititih profesija, no i dalje su muškarci prisutniji, i to oni u dobi od 30 do 50 godina. Dok su oni uglavnom strastveni igrači, pomamljeni lakom zaradom, ženama je to i dalje manje-više zabava ili puka znatiželja. Djelatnik jednog splitskog automat-kluba nam kazuje da su njihovi klijenti uglavnom stalni i da rijetko dolaze nova, znatiželjna lica:  - Među stalnim gostima imamo nekoliko žena, uglavnom u dobi od oko 50 godina. Povremeno se pojave mladci od jedva 20-ak godina, al’ to je za njih samo zabava – kazuje nam sugovornik i otkriva kako je posljednji značajniji dobitak isplaćen prije gotovo pola godine u iznosu od 100.000 kuna. Muškarac koji je bio sretne ruke ubrzo se vratio i nastavio osvojeni novac vraćati natrag u aparat. ANDREA KUZMIĆ

Pad prometa Priređivači igara na sreću dužni su plaćati naknade u korist državnog proračuna. U kasinima se plaća mjesečna koncesijska naknada u visini od 15 posto od osnovice za obračun naknade koju čini zbroj dnevnih obračuna svih stolova i zbroj dnevnih obračuna svih automata. U automat-klubovima koncesionari plaćaju mjesečnu naknadu u iznosu od 25 posto od osnovice za obračun naknade koju čini zbroj dnevnih obračuna svih istovrsnih automata za igre na sreću. S osnova mjesečnih naknada, državni proračun je prošle godine od kasina uprihodio 45.122.369,00 kuna, dok je 208.598.101,00 kuna pristiglo od blagajni automat-klubova. Pad prometa je evidentan u odnosu na prethodnu godinu kada su naknade od kasina iznosile 52.145.588,00 a od automat-klubova 243.061.797,00 kuna. A. KUZMIĆ

Većina kompulzivnih kockara odgovara sa ‘da’ najmanje na sedam od ovih pitanja Jeste li ikada izgubili radno ili školsko vrijeme zbog kocke? Čini li kockanje ikada Vaš obiteljeski život nesretnim? Utječe li kockanje na Vašu reputaciju? Osjećate li grižnju savjesti nakon kockanja? Jeste li ikada kockali kako biste nabavili novac za plaćanje računa? Je li kockanje uzrokovalo smanjenje Vaših ambicija ili efikasnosti? Jeste li nakon gubitka osjećali da se morate što prije vratiti kako biste možda osvojili izgubljeni novac? Nakon pobjede, imate li čvrstu potrebu za osvajanjem još većeg dobitka? Kockate li dok ne izgubite i posljednji novčić? Jeste li posuđivali novac za kockanje? Jeste li kockanjem financirali nešto? Oklijevate li koristiti “kockarski novac” za normalne troškove? Smanjuje li kockanje brigu ili čini dobrobit za Vas ili Vašu obitelj? Jeste li ikada kockali duže nego što ste planirali? Je li Vam kockanje bijeg od briga? Jeste li pokušali ili planirali neki ilegalni akt kako biste financirali kockanje? Uzrokuje li Vam kockanje poremećaje spavanja? Doživljavate li svađe ili frustracije zbog svoje potrebe za kockanjem? Imate li potrebu slaviti ‘dobru sreću’? Jeste li imali plan o suicidu zbog ‘kocke’?

24SI - U zajedničkoj akciji hrvatskog USKOK-a i policije pod nazivom "Ofsajd", privedeno je 20 osoba zbog namještanja utakmica.

Kako se neslužbeno saznaje, među njima su i neki poznati fudbaleri.

Na području Zagreba uhapšeno je nekoliko njih, a privođenja se provode na cijelom području Republike Hrvatske.

Uhapšeni u Zagrebu se trenutno se nalaze na kriminalističkoj obradi.

Kriminalističkoj policiji Hrvatske, prenosi "Novi list", bili su interesantni i Igor Štimac, Zvonko Zubak i Reno Sinovčić, ali oni nisu među uhapšenim.

"PNUSKOK i više policijskih uprava uhapsilo je veći broj osoba. Sve ostale informacije saopštićemo nakon završetka kriminalističkog istraživanja", kazao je glasnogovornik MUP-a Hrvatske Krunoslav Borovec.

Kako se neslužbeno saznaje, u uskočkoj akciji "Ofsajd" pored fudbalera, uhapšeni su i poznati fudbalski radnici sa zagrebačkog područja i iz Dalmacije, a pod lupom uskočkih tužilaca i policije su parovi 1. HNL.

Inicijativa za opsežnom obradom pristigla je krajem 2009. godine iz UEFA-e, nakon što su u akciji njemačke policije uhapšeno petnaest osoba. Među uhapšenima su bili i braća Ante i Milan Šapina, već ranije osuđivani zbog namještanja utakmica.

Njemačkom tužilaštvu sumnjivo je bilo 200 parova u raznim evropskim ligama, među kojima i 14 parova 1. HNL.

                     Bio sam najveca kockarčina

-           

-          Ti si lud! Bolestan! Nemam reči, gubi mi se sa očiju!- vrištala je Nataša. –Znaš li ti kolikoje sati? Jutros si otišao u prodavnicu po hleb i mleko a sad je noć. Sigurno si mislio da spavamo pa si hteo da se uvučeš kao lopov. – Ja ću da poludim. Kako ti samo nije žao?

-          Samo da ti kažem...- probao sam nesigurnim glasom da opravdam nešto što se nije moglo opravdati.

-          Umukni! Neću da čujem ni reč. Pakuj se i sutra da te ne vidim više. Ti nisi čovek-ti si monstrum a i ja sam luda što sam ti verovala. Upropastio si me...tolike sam ti godine dala. Sram te bilo! I ?

Gde si bio, da čujem?

Obično sam se branio u sličnim situacijama vođen starom narodnom izrekom ’’ako žena voli oprostiće sve’’ ali sada nisam imao ni snage ni volje da kažem išta. Predamnom je stajala žena koju volim i koja me je bezuslovno podržavala.

-          Ja kao glupača zovem hitnu pomoć i raspitujem se u strahu da ti se nešto nije desilo. Zvala sam i policiju...Zašto ti je isključen mobilni? Pukla ti je baterija? Daj telefon da pogledam...I, zašto ćutiš? – govorila je, skrhana od brige.

   Bolela me je istina. Bila je stoprocentno u pravu ali sam bio nemoćan da nadvladam i prihvatim to saznanje.  

   U braku smo deset godina i ja sam izuzimajući povremene prinudne apstinencije non-stop bio u svetu kocke. Mozak mi je radio,mleo, kao dragstor 00-24h. I uvek sam ja bio u pravu i uvek meni nešto smeta i uvek imam gomilu izgovora i blok opravdanja o čemu god da se radi. I znam da sam sve dalje od samoga sebe i mislim da je to najveći gubitak do sada; izgubio sam sebe. Ne mogu da me prepoznaju drugi ali sa tim se nekako i mirim ali više sam sebe ne prepoznajem. Kao da u mojoj koži neki drugi čovek živi svoj život. A možda i nije čovek. Možda zbir brojeva na ruletu 666, đavolji broj, i krije nešto mnogo dulje od našeg saznanja. Ćutim pred zelenašima, tamo gde ne bih trebao a glasan sam i neprijatan kod onih koji me najviše vole, tamo gde bih trebao da oborim glavu do zemlje i da ćutim. To hronično stanje nemoći mi daje lažnu snagu moći servirajući mi na usnama reči osude i kojekakve banalnosti pretvara pod lupom bolesti u oštrice kojima nanosim bol ocu, majci, ženi, detetu. Bolestan sam. Ma nisam, to rade i drugi. Jesam. Nisam.Više ne znam ni sam...

   Kockao sam i pre braka u meri u kojoj mi je to bilo dostupno i bio čvrsto ubeđen da u braku to neću činiti. Nataša je znala sve to i verovala da ću ostaviti kocku pred našim budućim vratima.

To se nije desilo na žalost.

   Venčali smo se u maju. Divan prolećni dan sa mnogo nasmejanih lica, običaja i dva sudbonosna ’’DA’’ posle kojih smo otišli na svečani ručak i nastavili sa slavljem.Svadba je bila velika, mnogo dragih lica na jednom mestu ali i stranaca pod zastavom daljih rođaka i gostiju sa Natašine strane.Bio sam presrećan, imao sam sve, barem je meni to tako izgledalo.Tada nisam znao da su neumerenost i bahatost zapravo stubovi moje neispravnosti i da ma koliko ja želeo da sve ostane dobro i da svi budu srećni zajedno sa mnom to nije bilo moguće u partnerstvu sa kockom.Najzad kasno posle podne iskrao sam se iz sale pod izgovorom da mi nije dobro, pokupio koverte i otišao da kockam. Da, pobegao sam sa sopstvene svadbe na rulet. Skinuo sam usput kitku i kao gospodin u odelu i kravati uključio aparat za hiljadu evra. Hteo sam brz i veliki dobitak i sa planom da se što pre vratim gostima. Kao za inat ništa nisam mogao da pogodim. Leteli su evri iz koverti a ja sam u panici povečavao uloge. Obično rulet povremeno nešto i da ali ovog puta je rešio da mi uzme svadbene darove.Natašina sestra i zet su nam darivali hiljadu evra i to tako što su podigli gotovinski kredit u poslednji čas jer su ih u banci razvlačili poznatom im papirologijom skoro dve nedelje. Želeli su da u Francuskoj provedemo medeni mesec i da u gradu svetlosti i romantike iscrtamo prve sličice našeg zajedničkog vitraža.O tome su još kao devojke maštale i obzirom da je Natašina sestra posle svog venčanja odsanjala svoj san u Španiji želela je to i Nataši.Njihove želje, snove i radosti pojeo mi je rulet kada je kuglica izašla iz prepunjene osmice i otkotrljala se u praznu petnaesticu.Tada mi se potpuno pomračila svest i u nastavku kockanja jedino čega se sećam bili su novci koji su iz mojih ruku prelazili u ruke radnika kockarnice iako su te pare zaista beznačajne u odnosu na sve ostalo što sam mu davao uz njih. U međuvremenu je moje odsustvo postalo primetno pa su počele da se zbijaju i neke neumesne šale među gostima na moj račun. Otac je pretpostavljao gde sam pa je u hitroj akciji uz pomoć starojka pronašao svog bolesnog i razočaranog sina. Nikada neću zaboraviti tu sliku kada sam ih ugledao na ulazu kockarnice.U pogledu mog oca bilo je samo jedno pitanje-’’Zašto sine’’? Da sam barem video ljutnju ili bes ili bilo šta drugo primerenije situaciji bilo bi mi lakše ali taj pre svega zabrinuti pogled me je otreznio ne dajući mi manevarski prostor za bilo kakvu manipulaciju, jednostavno to je na njemu svojstven način sasekao u korenu. Možda to i nije želeo ali predobro sam poznavao čoveka koji satkan od ispravnosti nije mogao da me razume i koji se usput jako plašio tog njemu stranog sveta u kome sam ja bio. Tek tada sam postao svestan da su sve oči ljudi u lokalu bile uprte u mene.Mogu samo da zamislim šta se sve dešavalo u njihovim glavama i kakav sam samo ludak i bolesnik bio pred njima.Otac jeprogutao  sve što mi je hteo reći i sa osmehom smo se vratili među  svatove. U toj ćutnji sam čuo mnogo više njegovih reči nego godinama unazad dok mi je držao predavanja o životu, vrednostima i znate već. Izgubio sam devet hiljada evra a svi su očekivali od mene da se veselim. Ostatak dana proveo sam i na stolu sa muzičarima i pod stolom i u kolu i ispraćao goste i bilo me je svuda, samo to nisam bio ja. Oni koji su me znali prepoznali su i moju odsutnost ali su je pripisivali umoru, dok su otac, majka i brat bili srećni šro bar glumim i što će moći da sakriju bruku od onih od kojih jei treba sakriti.

-Nataša...ja...ja ne znam šta mi je...- jedva sam progovorio.

- Ti si bolestan. Ozbiljna sam, jako si bolestan. To što ti nama radiš to zdrav čovek nikad ne bi uradio.

   Osećao sam veliku nemoć ali mi ona za razliku od svih prethodnih sličnih scenarija nije izazvala bes. Ranije sam znao da joj u naletu nemoći spočitavam razne nebuloze tražeći mrvice neispravnosti u ženi koja to nikako nije zaslužila. Bio sam grozan. Prebacivao sam joj kako me guši, diše mi za vratom i kako nemam slobodu kretanja i da sam isključio mobilni zato što me stalno proverava a istina je bila sasvim drugačija samo ja nisam želeo da je vidim ili nisam mogao. Njenu neizmernu brigu i kontrolu sa namerom da me zaustavi na putu totalnog uništenja tumačio sam joj kao patološku ljubomoru. Bio sam teret. Bio sam neiscrpan izvor nevolja. Bio sam hronično nepredvidiv u svojim oscilacijama od euforičnog do depresivnog  stanja.

   Stajao sam pred njom  sa burom u sebi i sa neopisivom željom da je zagrlim ali nikako to svoje osećanje nisam mogao da prevedem u reči. Reči su umirale na usnama jer su bile milion puta zloupotrebljene i posle toliko laži svaka istina je unapred bila okvalifikovana kao manipulacija.

-          Znaš da se Staša jako uplašila. Ona te voli a ti ni nju više ne primećuješ. Ti si totalno izgubljen, pogledaj se u ogledalo ti se pretvaraš u monstruma. Idi je pogledaj kako spava...u pantalonama je...čekala je svoga tatu kockara...koga je briga samo za sebe i ni za koga više. Da samo znaš koliko si sebičan.

-          Nataša, samo da ti objasnim.

-          Nemaš ti meni šta da objasniš, meni je sve jasno. Objasni Staši ako možeš.

-          Nemoj dete da uvlačiš u to-rekao sam prenaglašenim tonom.

-          Da nećeš možda da me udariš, još me samo nisi tukao...

-          Samo te molim da dete ne uvlačimo u sve ovo, ona ništa nije kriva- rekao sam mirnijim tonom.

-          Pa ti si je uvukao! I nju i mene i sve ostale. Ti si kapetan ovog našeg Titanika. Neću ti dozvoliti da nas sve uništiš, ujutru odlazim da spasem što se spasiti može a tebi neka je Bog na pomoći.

   Staša se rodila posle dve godine braka kao nedonošče. Nataša je bila u sedmom mesecu rizične trudnoće i svi smo sa nestrpljenjem čekali da uđe u deveti mesec i da se porodi. Ja sam čvrsto rešio da ću prestati da se kockam čim dobijem dete što je naravno bip još jedan od izgovora. Sećam se bio je sedmi mart i ja sam izašao iz kuće u nameri da kupim osmomartovski poklon, oslikani grnčarski ćup koji smo mesecima gledali u izlogu radnje u glavnoj ulici kad god bi šetali.

-          Sviđa ti se. To ću ti kupiti za osmi mart- govorio sam joj kad god bi zastala da ga pogleda.

U prodavnicu sam krenuo oko pet posle podne i realno mi je trebalo sat vremena za kupovinu i povratak.

-          Nemoj samo da se zadržavaš- rekla mi je molećivim glasom.

-          Znaš da neću- rekoh joj na izlasku.

-          Znam, zato ti i kažem.

Na putu do radnje presrela me je kladionica i sato sam da po planu odigram neki tiket. Kako samo vreme brzo teče kada ne obraćate pažnju na njega. Već oko šest me je nazvala na telefon i ja sam se javio.

Jesi li završio?

-Nisam još, samo da mi upakuju i dolazim brzo.

-Požuri. Važi?

-Naravno. Evo za pola sata sam tu.

U sedam je nazvala drugi put ali tada se nisam javio. Bio sam za ruletom i baš me je nešto krenulo. Šta god da sam odigrao dolazilo je i jednostavno nisam mogao da prekinem igru iako sam se osećao loše bez obzira na dobitke. Bio sam u škripcu sa vremenom jer nisam znao do koliko tačno prodavnica radi sa jedne strane a sa druge su pozivi od kuće postali učestali. Zvala me je na svakih pet minuta i onda sam uradio ono što nisam nikako smeo; isključio sam telefon. Od tog trenutka vreme je krenulo u galop a radnik kazina zaključao vrata jer je u deset isteklo zvanično radno vreme. Mislio sam o posledicama svog ponašanja ali sam verovao da ću i ovaj put na kraju uspeti da izgladim stvari što i nije tako teško sa ženom koja iskreno voli. Prepustio sam se igri i ona me je vodila kroz radosti dobitka i mostove nadanja da ću baš ove večeri da povratim sve izgubljeno. Poeni su oscilirali topili se i stvarali a ja sam bio kao omađijan brojevima i kuglicom. U pola četri mi je prišao radnik kazina, momak iz kraja.

-          E, pa da čestitam prvi- pružio mi je ruku.

Pogledao sam ga čudno jer sam mislio da mi čestita na pokođenoj dobro napunjenoj dvadesetici.

-          Čoveče, postao si tata. Dobio si ćerku. Traži te otac po gradu pa su mi javili da hitno ides do bolnice.

Ustao sam kao poparen. Bez reči sam ugurao novac u džepove i izašao napolje. Mart je ledio dah želeo sam da zažmurim i da kada ponovo budem otvorio oči da se sve promeni. Tek tada sam počeo da razmišljam i bujica misli me je gušila. Kako su? Da li je sve u redu? Šta da kažem?

Brzo sam stigao ispred bolnice jer saobraćaja toga jutra nije ni bilo. Ljudi su uživali u svojim toplim krevetima ali mnogo više od toga razdvajala nas je (ne) ispravnost. Nosio sam njen teret i sve blagodeti na svetu mi ne bi olakšale taj tovar neispravnosti koji sam još davno uprtio na leđa kao svoj odabrani a ne nametnuti krst. Zatekao sam zabrinuta lica u bolničkom hodniku. Skamenjeni bez neke prevelike radosti, zbunjeni, zabrinuti . Majka me zagrlila. Tast, tašta i Natašina sestra su sklanjali pogled od mene kao da me se stide. Smetala mi je njihova hladnoća u pogledima i dobio sam potvrdu, mada ne na pravom mestu i u pravo vreme, da je majka samo jedna a da su ti ostali ljudi zaista stranci i da nas Nataša nije spojila nikada i ne bi znali jedni za druge . Porođaj je bio težak, za sve nas ali su životi bili ugroženi samo mojoj ženi i ćerki. I pre toga sam znao da sam miljenik sreće samo je nisam bio svestan nikada do tada. Sve se zavrsilo dobro i ja sam obećao Bogu da ću se promeniti i da više neću da kockam i da ću biti dobar muž i otac. U obližnjoj crkvi sam palio sveće svakodnevno i molio se za zdravlje, sreću i za dodatnu snagu da istrajem na svom putu ispravnostu.

-          Nataša, daj mi još jednu šansu. Promeniću se.-prošaptao sam.

-          To si obećao i pokojnom ocu na samrti pa ništa. Ni ti sam ne veruješ u sebe, kako da ti verujem ja.

Šamarala me je rečima i bolelo je najjače do sada. I ako bi bilo očekivano da sam otupeo od stalnih konflikata i obećanja ja sam te večeri osećao jače nego ikada bez obzira na udarce ispod pojasa. Trpeo sam i ćutao.

Otac mi je doživeo moždani udar dva dana nakon Stašinog petog rođendana. Ništa nije ukazivalo na tragičan kraj, mada, kada sada razmišljam o tome bio je najveseliji na proslavi i u očima mu je bio čudan sjaj. Možda preterujem ali kada smo se zagrlili na rastanku...kao da sam osetio da je kraj.  Sedamdeset sati je ležao u bolnici, i bio je kraj...

-Nataša, ti si u pravu. Ja sam bolestan. Moram da se lečim. Pristajem na sve mila, ja ne mogu više, hoću bolje za nas...ti znaš...ti me znaš...

Ćutala je i gledala me sa nevericom. Mnogo puta je pokušavala na razne načine da me privoli na korak odvikavanja ali sam ja odbijao. Sada je bio trenutak, sada sam osetio neodoljivu želju za tim. Iskrenu želju da me neko razume i da mi pomogne.

-          Hoćeš li srce? –Zbog nas?

-          Naravno da hocu.

Osumnjičeni je rekao da je motiv za ubistvo bilo to što mu je nedostajalo novca kako bi rešio stambeno pitanje. Međutim, Peter D. je u Subotici poznat kao strastveni kockar, koji se nije libio da stavlja u zalog sve i svašta, pa se pretpostavlja da se upravo tu krije motiv za svirepi zločin.

Subotica - Subotičanin Peter D. (38) uhapšen je preksinoć zbog sumnje da je u utorak oko podneva, ispred zgrade u Ulici Jovana Mikića 36 ubio Mladena Panića (33), vlasnika menjačnice „Euro“, koja se nalazi u centru Subotice. Peter D. je juče pred istražnim sudijom Višeg suda u Subotici priznao ubistvo i ispričao gde se nalaze nož kojim je počinjen zločin i ukradeni novac.

- Mladena je dok je bio u menjačnici na mobilni telefon pozvao muškarac, za koga se pretpostavlja da je ubica. Rekao je da želi da razmeni 35.000 evra, te da bi bilo dobro da se zbog količine novca nađu na nekom manje prometnom mestu. Panić je pristao i pozvao kolegu da dođe da ga zameni u menjačnici - rekao je „Blicu“ izvor blizak istrazi.

Nesrećni Panić se sa ubicom našao ispred zgrade u Ulici Jovana Mikića 36, u subotičkom naselju Kertvaroš. On je ušao u „pasat“ kojim se Panić dovezao, a potom mu zadao četiri udarca nožem. Mladen Panić, koji je takođe krupnije građe, pokušao je da se odbrani od ubice, što se vidi po nizu rezova po rukama.

- Čuo sam da ispred zgrade neki automobil dugo radi, pa sam želeo da pogledam šta se dešava. Posebno me je iritirao neki čudan, glasan zvuk koji vozilo ispušta, te sam pogledao kroz prozor i video okrvavljenog mladića na mestu vozača u crnom „pasatu“. Mislim da je klima-uređaj bio u kvaru, pa je zato automobil bio tako glasan. Odmah sam pozvao policiju, koja brzo stigla na lice mesta, a za njima Hitna pomoć i vozilo za prevoz pokojnika - priča jedan od stanara zgrade u Ulici Jovana Mikića.

U emisiji gostovanje Dejana Stankovića i razgovor o kockanju u Srbiji.

Milioni ogrezli u kocki

U Srbiji čak tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću, a prema statističkim podacima, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za neku od igara vremenom postane patološki kockar. To znači da u našoj zemlji živi oko 700.000 građana „pod rizikom” patološkog kockanja, tvrdi za „Blic nedelje” Dejan Stanković, osnivač fonda „Herc” koji se bavi prevencijom i lečenjem zavisnosti od kocke, a u okviru koga funkcioniše i SOS centar za pomoć patološkim kockarima.

Međutim, zvanični podaci o tome koliki je zaista broj patoloških kockara u Srbiji ne postoje, jer je za tako ozbiljno istraživanje potreban veliki novac, ističu u ovom Fondu.
Prema rečima Jelene Manojlović, psihologa i suosnivača SOS centra, ako bismo se koristili evropskim parametrima na osnovu kojih se procenjuje broj patoloških kockara u jednoj zemlji, taj broj bi kod nas iznosio 250.000.
– Međutim, ako u obzir uzmemo još i ekonomsku krizu i opštu besparicu u društvu, kao i to da smo sa svih strana bombardovani raznim vidovima igara na sreću koje agresivno podstiču da prosečan građanin upravo putem tih igara reši svoje egzistencijalne probleme, dolazimo do zaključka da je broj zavisnika znatno veći od ovih 250.000 – istakla je Jelena Manojlović.

Opsednuti „sedmicom”
Psiholog Jelena Manojlović ističe da je svaka igra u kojoj se ulaže novac da bi se zaradio mnogo veći novac zapravo kocka. Tako, sve vrste nagradnih igara u koje spadaju grebalice, loto, bingo, mobto, popunjavanje tiketa u kladionicama, učestvovanja u elektronskim kvizovima slanjem SMS poruka... prosto predstavljaju kockanje.
Prema podacima koje smo dobili od Državne lutrije Srbije, samo u igri na sreću loto iz kola u kolo učestvuje između 300.000 i 500.000 građana. Međutim, kada „sedmica” dostigne iznos od oko 100 miliona dinara, odnosno milion evra, u igru se uključuju i oni koji ne igraju redovno, tako da tikete uplaćuje oko milion građana.
To znači da gotovo svaki sedmi stanovnik Srbije utorak i petak veče provodi zureći u TV ekran, očekujući da se sreća baš njemu osmehne i pogodi ga „sedmica”. Suma koju bi eventualno dobio bila bi i više nego dovoljna da reši sve egzistencijalne probleme i da mu još pretekne. Na kraju, ulog od 40 dinara za jednu kombinaciju je zanemarljiv u odnosu na mogući dobitak pod uslovom da je baš on taj srećnik. Na ovaj i sličan način, kažu psiholozi, razmišljaju svi oni koji bi bez imalo muke i rada želeli da dođu do kakvog-takvog dobitka.
Vremenom, neke od ovih latentnih kockara povuče strast za igrama na sreću, za popunjavanjem tiketa u kladionicama ili za elektronskim kvizovima i oni lagano postaju zavisnici. Poražavajući je podatak da njihov broj raste iz godine u godinu, a zašto je tako, objašnjava sociolog Jelena Petrović-Desnica:
– Naša zemlja je jedna od onih koje još dugo neće moći da obezbede svojim građanima iole pristojan život, a čak i da živimo mnogo bolje, u ljudskoj prirodi je da uvek želimo više od onoga što imamo. Mislim da je to osnovni razlog što se sve više ljudi uključuje u „igre na sreću”, srećno izabran naziv za nešto što je u suštini kockanje. Tako se gubi ona nelagoda kod igranja ovih igara, što omogućuje da se zadrži pozitivna slika o sebi, to jest, zadržava se mišljenje da je to bezazlena igra i da se ne čini ništa loše.
Transparentnost objavljivanja rezultata i prikazivanja „srećnih dobitnika” izaziva poverenje kod svih igrača da se igra fer i da neće biti izigrani, pa zaista nije za čuđenje što je tolika pomama za njima.
Slično misli i psihijatar dr Vera Trbić, koja kaže da je liberalizacija i legalizacija kockanja povezana s povećanjem broja patoloških kockara, što je potvrđeno u sredinama koje se bave istraživanjem tog fenomena.
Najbolji primer koji ilustruje tvrdnje naših sagovornica je porast broja legalizovanih sportskih kladionica. U Srbiji je ih je 2001. godine bilo svega 600 registrovanih, dok je danas njihov broj neuporedivo veći i iznosi više od 1.600. Zabrinjavajući je i podatak da je Srbija druga zemlja u Evropi po broju kladionica, a ispred nas je samo Bosna i Hercegovina. Sve veća dostupnost kockanja i poremećen sistem vrednosti samo su neki od razloga zašto se sve više ljudi, i to naročito mladih, odaje ovom poroku.

Iskušavanje sreće
Motivi za početak kockanja mogu da budu raznovrsni, kažu stručnjaci. To može da bude zabava, „oprobavanje sreće”, druženje, demonstriranje sopstvene vrednosti, želja za prihvatanjem, oslobađanje od negativnih i bolnih emocija, borba sa dosadom... Ali, iza svega toga krije se samo jedan ključni motiv – doći što pre, uz početna minimalna ulaganja i bez truda, do što veće količine novca.
Iako po definiciji Svetske zdravstvene organizacije kockanje spada u bolesti zavisnosti, kockara nije lako prepoznati kao u slučaju alkoholičara ili narkomana. Kockari dugo skrivaju svoj problem čak i od najbližih članova porodice, sve do trenutka dok ne upadnu u velike novčane probleme. Ipak, kako kaže psihijatar dr Vera Trbić, kada je osoba sprečena da se kocka, kod nje se javlja kriza slična apstinencijalnoj krizi kod alkoholizma.
– Osoba postaje napeta, povlači se, zanemaruje svoje obaveze i rekreativne aktivnosti koje je ranije upražnjavala. Porodica primećuje povlačenje i izolaciju, što obično shvata kao zavisnost od nekih supstanci kod mladih, ili ako se radi o osobi koja je formirala sopstvenu porodicu – kao vanbračnu vezu. Paradoksalno, kada se utvrdi da se ne radi o tome, već o kocki, porodici nekako lakne, smatrajući da je kocka nešto što je bolja varijanta – objašnjava doktorka Trbić.
Psiholog Jelena Manojlović ističe da kockara možemo prepoznati i po nekim drugim karakteristikama. To su u prvom redu sklonost ka manipulaciji i laganju, upadanje u dugove, česta bezrazložna razdražljivost, gubitak interesovanja za ostala životna pitanja, promene raspoloženja, poremećen sistem vrednosti...

Kazino za dame
Ovom poroku podložni su i muškarci i žene, deca i stariji, siromašni i bogati. Istina, kako tvrdi psiholog Jelena Manojlović, kockanje je oduvek bio muški vid zabave, mada se sve češće otvaraju i kazina isključivo za dame.
S njom se slaže i psihijatar Vera Trbić koja ima dugogodišnje iskustvo u lečenju patoloških zavisnika. Ona kaže da se motivi za kocku razlikuju kod muškaraca i žena. Dok muškarci traže uglavnom uzbuđenje i zabavu, žene se kockaju većim delom zbog depresije, usamljenosti ili porodičnih problema.
Muškarci s ovim aktivnostima obično počinju u periodu adolescencije, žene nešto kasnije, ali se posledice kod žena u smislu psiholoških problema javljaju ranije.
Međutim, ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se poslednjih godina povećava broj maloletnika koji ulaze u patologiju. Kod nas je tako zabeleženo da najmlađi zavisnik od kocke ima samo 11 godina!
– S obzirom na to da se starosna granica kockara snižava, njih je iz godine u godinu sve više. Međutim, moram da istaknem da je naša intenzivna medijska kampanja u poslednjih šest godina, a koja se odnosila na poštovanje zakonske regulative da mlađi od 18 godina ne smeju da ulaze u kladionice i kockarnice, urodila plodom te sve već broj kladionica poštuje ovu regulativu – napominje psiholog Jelena Manojlović.
No, bez obzira na ovu usamljenu inicijativu i kampanju Fonda „Herc”, čini se da u Srbiji nikog više ne interesuje što broj kockara raste. Pre dve godine, tačnije 2008. godine, pokrenut je projekat koji je u saradnji sa Skupštinom grada Beograda sproveo Institut za mentalno zdravlje. Kroz taj projekat odvikavanja, pod nazivom „Kocka je (od)bačena”, prošlo je ukupno 95 zavisnika i njihovih porodica. Aktivisti Fonda „Herc” obraćali su se i državi za pomoć, ali, kako kažu, nisu naišli na pozitivan odgovor u borbi protiv ovog nimalo naivnog poroka.

Za jasniji pregled potrebno je kliknuti na sliku

Podrška porodice
Zavisnici se gotovo nikad ne obraćaju sami lekarima za pomoć, ili ako to i učine, jave se obično zbog pritiska porodice. To umesto njih uglavnom čine njihove majke, sestre, supruge...
– Veoma je važno da porodica pruža podršku. Kod nas u Centru porodice kockara su važna karika koja omogućava da osoba na najbrži i najefikasniji način reši problem. Terapija je individualna, program odvikavanja može da traje od tri meseca do godinu dana, a sve u zavisnosti od preliminarne procene, dubine problema, motivacije, spremnosti na saradnju, postojanja dodatnih psiholoških poremećaja – kaže Jelena Manojlović, psiholog iz SOS centra za pomoć patološkim kockarima.

BEOGRAD - Svaki drugi građanin Srbije igra neku od igara na sreću, a broj patoloških kockara dostigao je 700.000! Naime, u Srbiji oko 3,5 miliona ljudi učestvuje u nekoj vrsti kocke, a statistika kaže da svaki peti igrač oboli od bolesti zavisnosti, koja zahteva ozbiljno lečenje. Dejan Stanković, bivši kockar i suosnivač SOS centra za pomoć zavisnicima, kaže da je počeo devedesetih, sa 17 godina, a prestao kada se jedan čovek ubio pred njegovim očima.

  RTS i Pink u igrama na sreću krše zakon, jer pozivaju građane da se kockaju. Prema zakonu, neko može da organizuje igre na sreću samo dva puta nedeljno. RTS u udarnom terminu poziva građane da šalju SMS-ove, uz obaveštenje da je moguće poslati najviše 1.000 poruka, što je na ivici ludila! Javljaju nam se i ljudi koji su zavisni od slanja takvih poruka. Ako neko pošalje 600 poruka, potrošio je 500 evra - priča Stanković.

Samo lane 70 zavisnika imalo je kockarske dugove u ukupnoj vrednosti od 1,5 miliona evra, a najmlađi koji se centru obratio za pomoć imao je 11 godina.
- „Grand kazino“ je objavio da ima 80.000 registrovanih korisnika, što znači da samo tu ima 16.000 potencijalnih zavisnika. U evropskim zemljama deo prihoda od igara na sreću izdvaja se za prevenciju kockanja: od pet odsto u Poljskoj, do 30 odsto u Grčkoj. A u Srbiji ni dinar! Javljaju nam se ljudi koji duguju na desetine hiljada evra, a te sume rastu vrtoglavom brzinom zbog zelenaških kamata.  Jednog mladića roditelji su zaključali u sobu mesec dana, ali je on za to vreme telefonom napravio dug od 12.000 evra - priča sagovornik Kurira.

Psiholog Jelena Manojlović kaže da je terapija u SOS centru individualna.
- Stopa izlečenosti je 85 odsto. Terapija traje od tri meseca do godinu dana. Prijavljuju nam se i deca od 13-14 godina. Simptomi bolesti su učestale laži, razdražljivost, napetost, nekontrolisano trošenje novca, euforija pa onda depresija ako se ne dobije na kocki - kaže ona.

Patološki kockar u ambis vuče celu porodicu, 75 odsto njih tokom “karijere” stigne i do kriminala, a država se baš “trudi” da im stvori „sredstva za rad“ – Srbija je druga u Evropi po broju kladionica, ispred je, samo za nokat, BiH! Izvesno – i jer se veliki novac od poreza sliva u državnu kasu, a u vreme kad je ona temeljno izbušena, vlast se teško odriče sigurnog prihoda. Naprotiv, broj igara na sreću se povećava. Po Zakonu o igrama na sreću, državna lutrija Srbije može za sve igre da najviše dva put nedeljno organizuje izvlačenje dobitaka u TV prenosu, a u praksi ih je mnogo više.
– Ljude uglavnom žele da brzo dođu do novca i vrate dugove nezavisno od kocke, ali to je samo okidač za razvoj problema – objašnjava psiholog Fonda “ Herc” , koji je pokrenuo i SOS liniju za pomoć kockarima, Jelena Manojlović. – Patološki kockar je osoba već zavisna od igara na sreću, pa je postao i porodični problem jer se ne može odupreti radnji koja je štetna i za njega i za okolinu. Tako se ruše brakovi, vrše samoubistva, krade iz kuće.
Sociolozi i psiholozi tvrde da nije moguće odrediti tačan profil ličnosti koja će se „navući“ na kockanje jer su među patološkim kockarima i visokoobrazovani ljudi ali i oni s dna društvene lestice. Jelena Manojlović ističe da je problem i u tome što ne postoje fizički simptomi zavisnosti, pošto kockar relativno dobro izgleda i tek posle dugo godina zavisnosti njegovo zadravlje propada. Upravo tada kockari se otuđuju od porodice, zanemaruju obaveze, prilično zapuste izgled i jedino što ih zanima je kocka.
Dakako da kockara ima u svim zemljama, ali bi Srbija moralo dodatno da se zabrine i jer je načičkana kladionicama i kazinima i u neposrednoj blizini škola – sve češće đaci pri dolasku na nastavu ili povratku s nje svrate da okušaju sreću, a to ih polako ali sigurno uvlači među patološke kockare. Otuda nije retko da su među registrovanim patološkim kockarima sve češće deca, a najmlađi ima samo 11 godina.
„Herc“ je otvorio SOS liniju koja radi 24 sata, a na broj 064/333–1111 mogu se javiti kockari i njihove porodice. Predsednik ove nevladine organizacije Dejan Stanković tvrdi da im se mesečno za pomoć obrati 300 ljudi.
– Porodica greši ako misli da kažnjavanje rešava problem. Imali smo primer mladića koji je mesec dana bio zaključan u sobu, ali je telefonom ili bacanjem tiketa drugu kroz prozor uspeo da napravi dug od 12.000 evra. Sve su mlađi oni koji se kockaju. Javljaju nam se ljudi čiji dugovi od desetine hiljada evra rastu vrtoglavom brzinom zbog zelenaških kamata. I broj kriminalnih dela vazanih za kockarske dugove je u porastu. Nedavno su u Novom Sadu uhapšena dva mladića koja su opljačkala poštu da bi vratili kockarski dug. Vraćanjem duga problem se ne rešava i zato je potrebno da roditelji, koji često trpe nasilje dece kockara, isključe emocije i pomognu deci – apeluje Stanković.
Lj. Malešević

Spasavaju se i emigracijom
Kad kocka postane bolest, prvi simptomi su razdražljivost, nesanica, depresija, česta promena raspoloženja, poremećaj probave, migrena, vidljivo zanemarivanje porodice, razvodi, otkazi, bankroti i emigracija.
Svi koji se na bilo koji način kockaju, pa makar i znoje ako dva put nedeljno ne uplate loto, mogu sebe testirati da bi otkrili da li u njima čuči patologija. Pitanja su: kolika je snažna želja za kockanjem? Da li se zanemaruju druga interesovanja, gube ambicije i efikasnost, a učestaju laži i manipulacije okolinom? Pojačano psihičko i verbalno nasilje u porodici? Pozajmljivanje para? Planiranje kockanja, pa makar i običnog kartanja? Iskreni odgovori definišu patološkog ili običnog kockara. I jedan i drugi imaju dug put za povratak u “normalu”, s tim što ovi drugi imaju mnogo veće šanse nego oni zaraženi bolešću koja se teško leči.

BEOGRAD, 24. februara 2010. (Beta) - Državna lutrija Srbije i televizije sa nacionalnom frekvencijom, najviše Radiotelevizija Srbije i Pink, navode građane na kockanje a da ih pri tom ne upozoravaju o štetnosti kockanja, izjavio je danas osnivač SOS centra za pomoć patološkim kockarima Dejan Stanković. "Građani se navode na kocku igrama "Loto", "Bingo", "Mobto", "Naš auto našim gledaocima" i sličnim, a da se istovremeno ne upozoravaju na štetnost kockanja. Zato ćemo pozvati televizije da u uglu ekrana stoji broj našeg SOS telefona za pomoć patološkim kocarima 064-333-111 koji je osnovao Herc fond", rekao je Stanković agenciji Beta. Stanković je naveo da navođenje na kocku nije primer društveno odgovornog poslovanja, i dodao da će od svih priređivača igara na sreću tražiti da na uplatnim mestima postave obaveštenje o SOS telefonu za pomoć patološkim kockarima. Istakao je da u Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da, prema statistikama, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru postane patološki kockar, što znači da u Srbiji živi 700.000 građana "pod rizikom" patološkog kockanja.
Stanković je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da zavisnici od kockanja mogu da se obrate za pomoć na SOS telefon 24 sata dnevno, kao i preko internet sajtova www.stankovicdejan.com www.kockanje.org da je u toku izrada sajta www.soscentar.com "U evropskim zemljama se od igara na sreću za prevenciju kockanja izdvaja između pet odsto, kao u Poljskoj, do 30 odsto, kao u Grčkoj, a u Srbiji ni dinar. Svi su nas odbili, Državna lutrija Srbije, Ministarstvo zdravlja, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. Za njih kocka nije problem, pitaju nas zašto pravimo problem tamo gde ga nema", rekao je Stanković. Dodao je da Državna lutrija Srbije Herc fondu godinu i po dana nije odgovorila na predlog za saradnju i da je pre dve nedelje obavešten da lutrija nije sposobna da se organizuje da osnuje fond za prevenciju i lečenje patološkog kockanja. Stanković je podsetio da RTS u udarnom terminu poziva građane da šalju sms poruke uz obaveštenje da je moguće poslati najviše 1.000 poruka i upitao da li je takvo obaveštenje "na ivici ludila".
"Nama se javljaju ljudi koji su zavisni od slanja takvih poruka. Ako neko pošalje 600 poruka, ne mora 1.000, onda je potrošio 500 evra", rekao je Stanković. Dodao je i da će i od Grand kazina tražiti da istakne obaveštenje o SOS telefonu i naveo da taj kazino ima 80.000 registrovanih korisnika, a ako svaki peti postane patološki kockar, onda to znači da će samo iz tog kazina izaći 16.000 patoloških kockara. "Javljaju nam se ljudi koji duguju na desetine hiljada evra i njihovi kockarski dugovi rastu vrtoglavom brzinom zbog zelenaških kamata i oni ne mogu da ih vrate. Broj kriminalnih dela vezanih za kockarske dugove je u porastu. Nedavno su u Novom Sadu uhapšena dva mladića koja su opljačkala poštu da bi vratili kockarski dug", rekao je Stanković. Stanković je rekao da je u porastu i nasilje dece nad roditeljima izazvano problemima sa kockanjem i istakao da porodica ne može sama da reši taj problem i da roditelji često greše. "Jednog mladića roditelji su zaključali u sobu mesec dana, a on je za to vreme telefonom napravio kockarski dug od 12.000 evra", rekao je Stanković. On je izrazio sumnju da će biti uspešan predlog zaštitnika građana Saše Jankovića za izmenu Zakona o igrama na sreću, po kojem bi kockarnice i kladionice bile izmeštene na dva kilometra od škola, jer je to, kako je ocenio, gotovo nemoguće sprovesti. Psiholog i suosnivač SOS centra Jelena Manojlović rekla je da su terapije koje primenjuje u centru individualne i izlečeno 85 odsto onih koji su se prijavili, kao i da terapija traje od tri meseca do godinu dana, a da se za odvikavanje od kockanja prijavljuju i deca od 13 godina i 14 godina.
Izvor: Kurir, Beta

Državna lutrija Srbije i televizije sa nacionalnom frekvencijom, najviše Radiotelevizija Srbije i Pink, navode građane na kockanje a da ih pri tom ne upozoravaju o štetnosti kockanja, izjavio je danas osnivač SOS centra za pomoć patološkim kockarima Dejan Stanković.

"Građani se navode na kocku igrama "Loto", "Bingo", "Mobto", "Naš auto našim gledaocima" i sličnim, a da se istovremeno ne upozoravaju na štetnost kockanja. Zato ćemo pozvati televizije da u uglu ekrana stoji broj našeg SOS telefona za pomoć patološkim kocarima 064-333-111 koji je osnovao Herc fond", rekao je Stanković, i dodao da će od svih priređivača igara tražiti da na uplatnim mestima postave obaveštenje o SOS telefonu za pomoć patološkim kockarima.

On je istakao je da u Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da, prema statistikama, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru postane patološki kockar, što znači da u Srbiji živi 700.000 građana "pod rizikom" patološkog kockanja.

"U evropskim zemljama se od igara na sreću za prevenciju kockanja izdvaja između pet odsto, kao u Poljskoj, do 30 odsto, kao u Grčkoj, a u Srbiji ni dinar. Nas su svi odbili, Državna lutrija Srbije, Ministarstvo zdravlja, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić. Za njih kocka nije problem, pitaju nas zašto pravimo problem tamo gde ga nema", rekao je Stanković.

On je podsetio da RTS u udarnom terminu poziva građane da šalju sms poruke uz obaveštenje da je moguće poslati najviše 1.000 poruka i upitao da li je takvo obaveštenje "na ivici ludila".

"Nama se javljaju ljudi koji su zavisni od slanja takvih poruka. Ako neko pošalje 600 poruka, ne mora 1.000, onda je potrošio 500 evra", rekao je Stanković.

Psiholog i suosnivač SOS centra Jelena Manojlović rekla je da su terapije koje primenjuje u centru individualne i izlečeno 85 odsto onih koji su se prijavili, kao i da terapija traje od tri meseca do godinu dana, a da se za odvikavanje od kockanja prijavljuju i deca od 13 godina i 14 godina.

Stanković je izrazio sumnju da će biti uspešan predlog zaštitnika građana Saše Jankovića za izmenu Zakona o igrama na sreću, po kojem bi kockarnice i kladionice bile izmeštene na dva kilometra od škola, jer je to, kako je ocenio, gotovo nemoguće sprovesti.

On je rekao da zavisnici od kockanja mogu da se obrate za pomoć na SOS telefon 24 sata dnevno, kao i preko internet sajtova www.stankovicdejan.com, www.kockanje.org, kao i da je u toku izrada sajta www.soscentar.com.

Državna lutrija odgovorno organizuje igre na sreću

Državna lutrija Srbije saopštila je danas da odgovorno i u skladu sa zakonom priređuje igre na sreću i da vodi računa o edukaciji svojih igrača o značaju
kontrole učestvovanja u tim igrama.

"Poučeni iskustvom i primerima iz prakse lutrija u svetu, pre više od godinu dana započeli smo više različitih inicijativa u pogledu prevencije i podrške u lečenju patološkog kockanja u Srbiji", saopštila je lutrija. Državna lutrija saopštila je da je pokrenula inicijativu za prevenciju i lečenje patološkog kockanja, u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje, što je institucija sa najdužom praksom primarne prevencije i lečenja tog oblika psihijatrijskog poremećaja.

"Ta inicijativa uskoro će obuhvatiti mrežu centara za pomoć zavisnicima, kao i organizaciju kampanje u cilju informisanja javnosti o toj pojavi i načinima za pomoć zavisnicima, kroz liflete (letke) i upozorenja na licu mesta u mreži od preko 4.000 prodajnih objekata Državne lutrija Srbije", navodi se. Lutrija je dodala da će specijalna pažnja biti posvećena edukaciji opšte populacije, maloletnika i njihovih roditelja, a da će pomoć biti pružena i osobama koje su razvile zavisnost od patološkog kockanja i njihovim porodicama.

Izvor: Blic

Dana 24.2.2010.godine (sreda) u jedanaest časova održaće se konferencija za medije na kojoj će biti prezentovan rad Fonda Herc kao i osnivanje SOS Centra u Beogradu.

Prema nezvaničnim podacima, „loto", „bingo", TV licitacije i ostale „grebalice" igra oko 3,5 miliona ljudi, mesečno na lutriju prosečno trošimo više od 1.500 dinara po čoveku.

„Loto", „bingo", razne „grebalice", kladionice, TV licitacije i druge igre na sreću svakog meseca igra polovina građana Srbije ili čak 3,5 miliona ljudi! Građani Srbije u proseku potroše od 1.500 do 2.000 dinara mesečno na lutriju, pokazuju nezvanični podaci.

„Loto groznica" ponovo je sinoć protresla Srbiju jer je očekivani dobitak iznosio čak 3,2 miliona evra, pa se broj igrača drastično povećao.

Svi bi hteli milione

Ispred uplatnih mesta Državne lutrije juče su bili dugački redovi. Građani su strpljivo stajali u redu, držeći u ruci tikete sa njihovom kombinacijom brojeva, nadajući se da je baš ona dobitna.
Najveći dobici na „lotou":

april 2005. 321 milion dinara

jul 2006. 273 miliona dinara

januar 2009. 258 miliona dinara

maj 2009. 232 miliona dinara
- Upisao sam svoju standardnu kombinaciju, a ceo dan me svrbi levi dlan, sve mi se čini da ću večeras da uzmem pare - rekao nam je jedan penzioner ispred kioska u centru Beograda.

Podaci iz Državne lutrije pokazuju da veliki broj ljubitelja „lotoa" stalno igra istu kombinaciju, koja je često sastavljena od rođendana ili godina starosti bliskih osoba.

- Ove godine još nismo imali dobitak sa sedam pogodaka. Poslednji put sedmica je izvučena 30. oktobra prošle godine, u 60. kolu. U „običnom" kolu igra između 300.000 i 500.000 igrača, ali kada „sedmica" dostigne iznos od oko milion dinara, u igru se uključuju i oni koji inače ne igraju, tako tiket uplati oko milion građana, a broj potencijalnih dobitnih kombinacija se poveća - kažu u Državnoj lutriji Srbije.


Profesor uzeo 3,9 miliona evra

Najveći dobitak sa sedam pogodaka na „lotou" izvučen je u 12. kolu 2005. godine i iznosio je skoro 322 miliona dinara, što je po tadašnjem kursu bilo oko 3,9 miliona evra. Srećni dobitnik „najveće sedmice" je profesor iz Novog Beograda, a ne kineski državljanin kako su svojevremeno pisali mediji u Srbiji. Kako Press saznaje, on je svoj dobitak proslavio u krugu najuže porodice, zatim je kupio stan na Zvezdari i nastavio da živi sasvim običnim životom, ničim ne otkrivajući da je postao milioner.

Procene govore da u Srbiji oko 3,5 miliona ljudi igra neku od igara na sreću.

- Jedan čovek, u proseku, mesečno potroši od 1.500 do 2.000 dinara na „loto", „bingo" i razne „grebalice". Broj ljudi koji igraju igre na sreću naglo se povećao kada je kocka putem televizije ušetala u naše domove. Nama se već javljaju ljudi koji su zavisni od igara kao što su „pošalji broj i izvuci automobil" i slične. U mnogim slučajevima ovo prestaje da bude zabava i postaje ozbiljan problem - upozorava Dejan Stanković iz Udruženja „Herc".

Raste broj igrača

On kaže da neka istraživanja rađena u Evropi pokazuju da svaki peti čovek koji pokaže interesovanje za igre na sreću postaje patološki kockar.

- Dvadeset odsto od 3,5 miliona ljudi koji u Srbiji igraju igre na sreću znači 700.000 patoloških kockara u najavi. To su prilično alarmantni podaci ako znamo da u ovom trenutku već imamo od 250.000 do pola miliona zavisnika od kocke. Njihov broj svakodnevno raste zbog sve veće ponude igara na sreću - ističe Stanković.

Za masovnu histeriju kada su u pitanju igre na sreću, tvrdi Stanković, odgovorni su agresivna reklama, blagonaklonost države i loša materijalna situacija u zemlji.

- Pritisnuti nemaštinom ljudi se nadaju da će im se posrećiti da preko noći postanu milioneri - kaže Stanković.

V. Nedeljković

Iz našeg važećeg  zakona o igrama na sreću.
TV izvlačenja dobitaka
Član 29.
Državna lutrija Srbije može, za sve igre ukupno, najviše dva puta nedeljno da organizuje izvlačenje dobitaka u televizijskom prenosu.
Zabranjuje se indirektan televizijski prenos izvlačenja dobitaka.

Dvojica srednjoškolaca uhapšena su pod sumnjom da su naoružani oteli 200.000 din da bi vratili dug u kladionici. 

Mladići od 15 i 17 godina učenici srednje ekonomsne škoje u Novom Sadu, odlučili su se na pljačku pošte na Detelinari kako bi namirili napravljeni dug u kladinici. Sve je veći broj maloletnika koji kriminalom dolaze do svog cilja.

(više u Blicu Vojvodina)

Izvor: EMportal
Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić pozvao predstavnike Vlade Srbije i Radiodifuzne agencije da objasne kako je moguće da se na RTS-u emituje nagradna igra na sreću RTS licitacija, koju je ocenio kao kockanje i suprotnost smislu javnog servisa.
"To je klasična igra na sreću, odnosno kocka, pa tako javni servis, koji nije komercijalna televizija, promoviše kocku, valjda kao deo svog obrazovnog programa. DHSS pita Vladu, odnosno ministra kulture i RRA, kako je to moguće i zašto se to toleriše", navodi Batić.

Batić je najavio da će to pitanje postaviti i u Skupštini Srbije, uz zahtev da odmah prestane emitovanje te emisije.
Od 7. septembra prošle godine svakog dana na RTS-u ide emisija čiji je priređivač Narodna lutrija Srbije i u kojoj gledaoci putem SMS-a pogađaju broj kao najnižu jedinstvenu ponudu, a nagrada je automobil Punto. Cena SMS-a je 62 dinara.

DHSS pita i koliko je novca naplaćeno do sada, koliko je od naplaćene sume isplaćeno dobitnicima, a koliko RTS-u. "Reč je o milionskim sumama, ali je od materijalne koristi nesumnjivo veća šteta u tome što se kocka promoviše na javnom servisu. Mnogi lakoverni građani su došli do prosjačkog štapa šaljući SMS-ove, a javili su se i prvi zavisnici od te nagradne igre", navodi se u saopštenju.

Srbija je tokom protekle godine od igara na sreću ostvarila prihod od 4,46 milijardi dinara, pokazuju podaci Uprave za igre na sreću.